Intervju vodila Marina Đenadić

Peđa Ristić je inženjer i umetnik. Otišavši iz Jugoslavije pri njenom raspadu, objavio je roman Pijanino u blatu (Prometej, Novi Sad 1998.) o beogradskim intelektualcima koji su 90-ih masovno napuštali domovinu. U izdanju Čigoja objavljen je drugi roman Peđe Ristića, Srećan čovek (2017), o makedonskom Jevrejinu koji, zahvaljujući pozitivnoj energiji, veseloj prirodi i inteligenciji uspeva da prevaziđe sve prepreke koje mu XX vek postavlja. Zbirka poezije Gitara u snegu je objavljena 2018. godine sa Peđinim originalnim pesmama koje je on sve i uglazbio.

Više o delu umetnika Peđe Ristića možete pronaćo na linkovima pedjaristic.com i o mjuziklu sanoboki.com

Kreativna radionica Balkan je 2019. objavila je treći Peđin roman Kovš o putovanju velelepne srebrne Faberže činije kroz XX vek. Na svom putu kovš prolazi kroz Evropu u previranju i dotiče mnoge ljude i svedoči o dramatičnim događajima. Multimedijalno delo Reči&Note objavljeno je 2021. godine, u izdanju Kreativne radionice Balkan.

Peđa je od 2016. u penziji, živi sa suprugom Smiljom i sinom Borom u Bazelu, a veliki deo vremena provodi u Beogradu i Herceg Novom, pišući nova dela. Član je Udruženja književnika Srbije i Udruženja srpskih pisaca u Švajcarskoj.

Nedavno ste objavili multimedijalo delo „Reči&Note“ u izdanju KR Balkan. Na koji način ste pomerili granice ovom knjigom?

TO STE VI REKLI I HVALA VAM NA TOJ KARAKTERIZACIJI. JA SAM IPAK, INICIJALNO, SAMO NAPISAO SVE TE STVARI A ONDA SMO NEKAKO ZAJEDNO DOŠLI DO TOGA DA STVORIMO OVO MULTIMEDIJALNO DELO. NEKAKO, KAD GOD, PIŠEM, MENI UZ TEKST NEKA MUZIKA ZVUČI U GLAVI. BILO MOJA, BILO TUĐA. I ONDA TO NA OVAJ ILI ONAJ NAČIN DODAM. ZA ROMAN „SREČAN ČOVEK“ SAM NAPRAVIO I SOUNDTRACK CD SA PESMAMA KOJE PRATE GLAVNI LIK KROZ NJEGOVO PUTEŠESTVIJE KROZ XX VEK. JAVLJAJU MI SE ČITAOCI I HVALE SE KAKO, KAD DOĐU DO MESTA U ROMANU GDE SE POMINJE NEKA MUZIKA, ONI ODLOŽE KNJIGU, PUSTE TU PESMU SA CD-A I POTOM NASTAVE DA ČITAJU. TAJ AUDIO-VIZUELNI EFEKT NEKAKO POJAČAVA UTISAK KOJI KNJIGA OSTAVLJA NA ČITAOCA. U „KOVŠ“-U IMA TAKOĐE MNOGO MUZIKE: RUSKE, SRPSKE, JEVREJSKE, JUGOSLOVENSKE, KLASIČNE… SVE TO IZVODIMO MOJI PRIJATELJI I JA NA PROMOCIJAMA. REČI&NOTE SU OTIŠE JOŠ KORAK DALJE U TAJ MULTIMEDIJANI SVET: SAM SADRŽAJ KNJIGE JE I TEKSTUALAN I MUZIČKI A KNJIGU PRATI I KANAL NA YOUTUBE-U (DO KOJEG SE LAKO DOLAZI SKENIRANJEM QR-KODA) NA KOJEM ČITALAC (SADA SLUŠALAC) MOŽE DA ČUJE NAGLAS PROČITANU PRIČU, ORIGINALNU PESMU IZ MJUZIKLA ILI ORIGINALE SVIH POP I ROK NUMERA KOJE SU PREVEDENE U KNJIZI. AKO SU TO TE GRANICE NA KOJE STE MISLILI, ONDA ETO – JESAM, POMERIO SAM IH, MAKAR MALO… 

Povlačite li strogu granicu između Peđe Ristić muzičara i Peđe Ristić pisca?

PA NE PRESTROGU. U SVAKOJ MOJOJ KNJIZI IMA MNOGO MUZIKE. U SVAKOJ PROMOCIJI MOJE KNJIGE MNOGO SE PEVA. NA SVAKOM MOM NASTUPU SA GITAROM, ČITA SE POEZIJA I PREVODI PESAMA. I DAN-DANAS STVARAM PESME ZA ČITANJE I ZA PEVANJE. PRE TRI GODINE SAM I OBJAVIO ZBIRKU SVOJE POEZIJE – ČETRDESETAK PESAMA KOJE SVE IMAJU IZA SEBE I MELODIJE I KOJE ĆU SVE, JEDNOG DANA, O NEKAKVOJ FORMI IZNETI NANOVO NA VIDELO.

Mogu li se ta dva fenomena spojiti?

MJUZIKL SAN O BOKI BIO JE KORAK U TOM PRAVCU. NAPISAO SAM SCENARIO I JEDNU PESMU (TEKST I MUZIKA) A OSTALA MUZIKA SU POZNATE POPULARNE PESME, DŽEZ I POP STANDARDI IZ TRIDESETIH I NEKIH DRUGIH, VESELIH I LEPIH EPOHA DVADESETOG VEKA. SADA, U POTAJI, RADIM POLAKO NA NOVOM MJUZIKLU GDE ĆE SVE BITI MOJE – I PRIČA I LIBRETO I SVA MUZIKA. 

Knjige ste počeli objavljivati posle 2000. Da li se književna scena tada razlikovala od one 70-tih, 90-tih… pa i one danas? Po čemu?

PRVU KNJIGU, ROMAN PIJANINO U BLATU, SAM OBJAVIO 1998 PREKO NOVOSADSKOG PROMETEJA. DA, ČINI MI SE DA JE KNJIŽEVNA SCENA BILA U PRILIČNOJ MERI DRUGAČIJA. MORA DA JE BILO JOŠ VIŠE RAZLIKA, ALI MENI SE NAJPRE ČINI DA JE TADA OBJAVLJIVANO UKUPNO MNOGO MANJE NASLOVA, DA JE BILO MANJE PREVODA A VIŠE DOMAĆIH AUTORA I DA JE, SVE U SVEMU, TADA OBJAVLJIVANA BELETRISTIKA BILA KVALITETNIJA. OVO KAŽEM NAJPRE IZ DUŠE, ONAKO KAKO DOŽIVLJAVAM IZGLED DANAŠNJEG PROSEČNOG IZLOGA KNJIŽARE I SADRŽAJ BEOGRADSKOG SAJMA KNJIGA. ČINI MI SE DA JE TADA BILO TEŽE OBJAVITI KNJIGU, DA JE BILO VIŠE UREDNIČKE KONTROLE I KNJIŽEVNE KRITIKE, I DA SU AUTORI KOJI BI DOSPELI NA UŽI SPISAK KANDIDATA ZA NINOVU NAGRADU BILI SVI SKORO RAVNOPRAVNO DOBRI TE JE BILA VELIKA ČAST NAĆI SE U TOM DRUŠTVU MAKAR I NE OSVOJIVŠI PRVO MESTO NA LISTI. ŽAO MI JE ŠTO TADA NISAM VIŠE PISAO – MOŽDA BI NEKI UREDNIK NEKOG RENOMIRANOG IZDAVAČA SMOGAO SNAGE I VREMENA DA PROČITA MOJE RUKOPISE – TO DANAS VIŠE NIJE SLUČAJ. IZDAVAČKE KUĆE SE, SKORO SVE, SVODE NA MALO JAČE ŠTAMPARIJE: AUTOR PLAĆA SVE, VLASNIK JE CELOKUPNOG TIRAŽA A IZDAVAČ IMA NULA OBAVEZA. MARKETING, PROMOCIJA, KNJIŽARE, KNJIŽEVNE VEČERI, GOSTOVANJA PO KNJIŽARAMA I BIBLIOTEKAMA, KRITIČNA REČ U ČASOPISIMA ILI NOVINAMA – NIŠTA OD TOGA NEMA OSIM KOD, NA PRSTE JEDNE RUKE DA IH IZBROJIŠ – IZDAVAČA KOJI ZA MALE, NOVE AUTORE NEMAJU VREMENA…A MALI IZDAVAČI NEMAJU I PORED NABOLJE VOLJE SREDSTAVA NITI UTICAJA.

Da li je muzika prethodila pisanju?

DA, KAO DETE SAM PRVO UČIO KLAVIR A U GIMNAZIJI GITARU. MNOGO SAM VOLEO DA SVIRAM I PEVAM POPULARNE HITOVE DOMAĆIH I STRANIH KANTAUTORA A ONDA SU, NEKAKO SPONTATNO, KRENULE DA KULJAJU IZ MENE PESME, TEKSTOVI I MELODIJE. NEKOLIKO NJIH SU BILE VEOMA USPEŠNE, PA SE ETO, ODRŽAŠE SVE DO DANAS… 

Po čemu se današnja muzička scena razlikije od scene pre 40 i više godina?

AUUU, TO JE JOŠ VEĆA RAZIKA. VIDITE, U MOJE VREME I VRAPCI SU LEPŠE CVRKUTALI… TAKO JE SA KNJIŽEVNOM A I SA MUZIČKOM SCENOM. PRE 40 GODINA, U SVETU JE STVARANA DOBRA MUZIKA, U JUGOSLAVIJI JE STVARNA DOBRA MUZIKA, U BEOGRADU TAKOĐE. POGLEDAJTE SAMO, NA PRIMER, STVARALAŠTVO GRUPE PINK FLOJD. ILI KORNI GRUPE. ILI BIJELOG DUGMETA. ILI GRUPE LED CEPELIN… NIKO DANAS VIŠE NE PRAVI TAKVU MUZIKU. DO DISKO MUZIKE SE KREATIVNOST JOŠ NEKAKO BATRGALA A U POSLEDNJIH 30 GODINA SE UVUKLA U MIŠJU RUPU I SAMO TU I TAMO PONEKAD BLJESNE NA KRATKO U STVARALAŠTVU NEKOG ANONIMUSA KOJI UBRZO POSLE JEDNOG-DVA POKUŠAJA NEUMITNO POTONE U CUNAMIJU ŠUNDA, NARODNJAKA, DRAM&BEJS + HAUS + TRIVIJALNIH TRALALAJKI (I KOD NAS I U SVETU). NEKAD SU SE MUZIČARI TRUDILI DA NAPRAVE MUZIKU, UMETNOST, A DANAS SE TRUDE DA NAPRAVE PARE. KANTAUTORI, BENDOVI, ROKERI – SVI SU SE TRUDILI DA NEŠTO KAŽU SVOJIM TEKSTOVIMA, NEŠTO LEPO ILI VAŽNO I BILO JE VRAŠKI TEŠKO SKLOPITI DOBRU NUMERU A, KAD  VAM TO POĐE ZA RUKOM, POSTAJETE I OSTAJETE ZVEZDA . DANAS NIJE VAŽAN NI TEKST NI MELODIJA NI DA NEŠTO SVIRATE NI DA DOBRO PEVATE. NIJE OBAVEZAN ČAK NI SLUH (SVE SE DA SOFTVEROM ISPRAVITI) – SAMO ČVRST RITAM, DUGAČKE NOGE I DOPADLJIV SPOT. (DOBRO, I VRSNI STUDIJSKI MUZIČARI U POZADINI)

Mogu li se reči i note spojiti u jedno, a da to bude dobro?

KAKO DA NE. U PRETHODNOM ODGOVORU SAM NAVEO SAMO NEKOLIKO OD HILJADA ODLIČNIH PRIMERA IDEALNOG SPAJANJA MUZIČKIH, UMETNIČKIH I KNJIŽEVNIH IDEJA. TO SU RADILI KANTAUTORI I BENDOVI NA CELOJ PLANETI, DOK JE JOŠ NEKO MARIO ZA SADRŽAJ I MELODIČNOST PESME. TADA SU SE TEKST I MELODIJA (REČI I NOTE) DOPUNJAVALI. IMA VALJDA I DANAS TOGA ALI JE RETKO I TEŠKO SE NALAZI. MOJA MULTIMEDIJALNA KNJIGA REČI & NOTE SPAJA TA DVA UMETNIČKA ŽANRA POMALO VEŠTAČKI. TAMO SU JEDNO PORED DRUGOG REČI (PRIČE) I NOTE (MJUZIKL) NEŠTO TIH REČI I TE MUZIKE SAM JA NAPISAO, NEŠTO SAM SKUPIO TUĐE KREATIVNOSTI DA JOJ SE ZAJEDNO DIVIMO. NAJBOLJI SPOJ TE DVE GRANE UMETNOSTI VIDI SE U TREĆEM DELU – U PREVODIMA POPULARNIH HITOVA – ODLIČNE PESME KOJE SU NAM SVIMA OSTALE ZALEPLJENE ZA SEĆANJE I NJIHOVA PREDIVNA, SADRŽAJNA LIRIKA 

Pevali ste i u rok operi „Isus Hristos super star“. Mozete li nam reći nešto više o tom iskustvu i toj rok operi?

OGLAS U NOVINAMA ME JE PRIVUKAO, PRIJAVIO SAM SE I PRIMILI SU ME. IGRAO SAM NEKOLIKO VAŽNIH ULOGA . TO SU BILE „HOR“, „RULJA“, „JEVREJI“, „BOGALJI“, „VOJNICI“ PA ČAK I „ZAVESA“. BILO NAS JE DVADESETAK U HORU I PROBE SU BILE U PROLEĆE S’POČETKA 72. U GLAVNOM U NOĆNIM SATIMA (POSLE REDOVNIH PREDSTAVA). TADA SAM SE PRVI PUT NAŠAO NA POZORIŠNOJ BINI, PRVI PUT U DRUŠTVU KOLOSALNIH ZLATKA PEJAKOVIČA, ZLATKA GOLUBOVIĆA, AZRE HALILOVIĆ I BRANKA KOCKICE… OBOŽAVAO SAM TAJ MJUZIKL, DAN-DANAS ZNAM SVE PESME (NA ENGLESKOM) NAPAMET. BILI SMO PREPUNI ENTUZIJAZMA, UBIJALI SE OD PROBA I NESPAVANJA, SA OGROMNIM ANSAMBLOM, VELIKIM ORKESTROM UŽIVO I ENORMNOM SCENOGRAFIJOM I AUDIO TEHNIKOM IZVELI SMO PREMIJERU NA TELEVIZIJI I DVADESETAK REPRIZA U POZORIŠTU A ONDA SU NAS, NA PRITISAK UDRUŽENJA BORACA (SUBNOR) – UGASILI: „ŠTA IMA TU DA SE NEŠTO PEVA O TAMO NEKOM ISUSU?“ NAJBOLJE ŠTO JE ZA MENE IZ TOGA SVEGA OSTALO JE BILO PRIJATELJSTVO SA BOROM ČORBOM I, KAO POSLEDICA . NEŠTO KASNIJE, „GORO MOJA“ I MOJE DRUGE PESME. 

Da li je u planu neko njeno remake izvođenje?

NE ZNAM NIŠTA O PONOVNIM IZVOĐENJIMA „ISUSA“ A O „SLOBODANKI“ NEMA GOVORA – ONA JE TOLIKO SPECIFIČNA ZA TADAŠNJI ETF DA SE SAMO POJEDINE PESME MOGU NEGDE, U NOVOM KONTEKSTU I SA NOVOM LIRIKOM ISKORISTITI (ŠTO I PLANIRAM…).

Kako je došlo do saradnje sa grupom „Zajedno“?

VUKLO ME JE NEŠTO KA POZORIŠTU I KA PEVANJU. KAO ŠTO SAM NAVEO, NA PRVOJ GODINI FAKULTETA SAM NEGDE VIDEO OGLAS ZA HOR U ATELJEU 212, ZA MJUZIKL ISUS HRISTOS SUPERSTAR. KAD SU ME PRIMILI I KAD SU POČELE REDOVNE VEČERNJE PROBE, UPOZNAO SAM SE SA BOROM ĐORĐEVIĆEM (KOJI JE TADA BIO TEK DOŠAO U BEOGRAD IZ ČAČKA) I ĐORĐEM PETROVIĆEM (KOLEGOM I, KASNIJE, TONCEM NA RADIJU I STUDIJSKIM MUZIČAREM OD KARIJERE). SA JOŠ TRI DEVOJKE IZ ANSAMBLA SMO AD HOC NAPRAVILI AKUSTIČARSKU GRUPU I POČELI DA SVIRAMO NAŠE, ORIGINALNE PESME. PARKIRAO SAM FAKULTET U STRANU A NIKOLA KARAKLAJIĆ NAS JE NEGDE ČUO I POMOGAO DA SNIMAMO ZA NOVOGODIŠNJI PROGRAM 73. I DA NAPRAVIMO SINGL SA BORINOM PESMOM „VIZIJA“ I MOJOM „GORO MOJA“. POSLE SE GRUPA ZAJEDNO RASPALA I REINKARNIRALA U „RANI MRAZ“, „SUNCOKRET“ I „RIBLJU ČORBU“ A JA SAM SE VRATIO STUDIJAMA.

Ko je predložio da se napiše muzika na tekst pesme „Goro moja“ Alekse Šantića?

JA SAM U TO VREME MNOGO ČITAO RAZNE PESNIKE (CRNJANSKI, DUČIĆ, JESENJIN, MIKA ANTIĆ…) I UPEVAO NEKOLIKO PESAMA KOJE SU MI SE DOPALE. „GORO MOJA“ JE ISPALA NAJBOLJA. DAN-DANAS DOBIJAM TANTIJEME ZA RAZNA IZVOĐENJA – ČITAVIH NEKOLIKO STOTINA… (DINARA) GODIŠNJE.   

Da li su 70-tih godina na drugačiji način pristupili ekološkim temama?

JA U TO VREME NISAM „GORU“ SHVATAO KAO EKOLOŠKU TEMU ALI ZNAM DA SU JE DRUGI TAKO DOŽIVLJAVALI. OSAMDESETIH MI JE BILO ČAST (ALI I POMALO SMEŠNO – ŠTA SAM JA ZNAO O OČUVANJU ČOVEKOVE SREDINE?). DA SU TU PESMU DUGI NIZ GODINA MLADI GORANI KORISTILI KAO HIMNU… PRE SAM JE DOŽIVLJAVAO KAO LAMENT NAD OTADŽBINOM KOJA SE NE RAZVIJA ONAKO KAKO BI PESNIK ŽELEO. ČAK SAM DEVEDESETIH PREPRAVIO TEKST I NASLOV U „ZEMLJO MOJA“ I PEVAO JE KAO LAMENT NAD JUGOSLAVIJOM U RASPADU. 

Da li je ova numera i tada nosila poruku? Koju?

OSTALA SI PUSTA, OSTALA SI SAMA, SVE SOKOLE TVOJE ODNELA JE TAMA – MENI JE TO ZVUČALO KAO ŽAL ZA GASTARBAJTERIMA KOJI SU OTIŠLI U PEČALBU. KOLIKO SAM BIO NAIVAN POKAZUJE I TO DA DRUGOJ STROFI NISAM POSVETIO NI MALO PAŽNJE (SVE SI GORO REĐA, KAMO KRUNE S’VRHA – KO TI VITE JELE I BOROVE SKRHA…?) ALI NEKA, NE KAJEM SE I NIJE ME STID. PESMA JE DOBRA, PORUKA JE POZITIVNA, PRIHVAĆENA, AKTUELNA – TO ŠTO NI JA SAM NISAM TADA SVE SKAPIRAO, SAMO ČINI ŠANTIĆA VEĆIM A PUBLIKA JE PREPOZNALA KVALITET.

Mjuzikl „Slobodanka“ je amaterski, studenski poduhvat. Da li se u njemu krije klica inspiracije za nedavno objavljen mjuzikl „San o Boki“?

MJUZIKL „SLOBODANKA“ JE NASTAO IZ ČISTOG ZEZANJA. SPREMALA SE ELEKTRIJADA, KST JE BIO U ŽIŽI ORGANIZACIJE A JA U ŽIŽI KST-A, GODINU RANIJE SU NAS NEKI DRUGI FAKULTETI RAZBILI U KULTURNOM PROGRAMU PA SAM REŠIO DA NAPRAVIMO ORIGINALAN KOMAD SA PEVANJEM NA STUDENTSKU TEMU. UČINILO MI SE SIMPATIČNO DA GLAVNI LIK I TEMA BUDE DEVOJKA KOJA JE UPRAVO DIPLOMIRALA ETF. (USPEŠNIH KOLEGINICA JE BILO TOLIKO MALO DA SMO IH DRŽALI KAO MALO VODE NA DLANU). I ONDA SAM NAPRAVIO DESETAK PESMICA I DODELIO IH SLOBODANKI I NJENOJ RODBINI – SVAKOME OKO SVEČARSKOG STOLA POVODOM NJENE DIPLOME , PO JEDNA: SLAVLJENICA „ZBUNJENA“ – ZAVRŠILA FAKULTET ALI TOTALNO NESNAĐENA I IZGUBLJENA U DRUŠTVENOM I ZABAVNOM ŽIVOTU BEOGRADA, BRAT „JOCA GONDOLA“ – ŠVERCER, KOJI NE HAJE NI ZA SESTRU NI ZA ŠKOLE NEGO JURCA SVAKO MALO DO TRSTA I NATRAG, SA FARMERKAMA I PARFEMIMA; FINA STRINA KOJA NE STIŽE DA KAŽE MNOGO TOGA PAMETNOG JER SE BRZO NAPIJE; MAJKA KOJA OBOŽAVA ĆERKU ALI IPAK RADIJE GLEDA ŠTA I KAKO GOVORI MUŽ I PRATI NJEGOVA UPUTSTVA; DEDA KOJI SE ZGRAŽA NAD IDEJOM DA MU UNUKA DIPLOMIRA TAMO NEKU ELEKTRIKU, MESTO DA SE UDAJE I RAĐA DECU… KOLEGA I MUZIČAR DULE HRISTIĆ – KLOD (TADA JE SVIRAO SA POSLEDNJOM IGROM LEPTIRA) – MI JE POMOGAO DA RASPIŠEMO NOTE, MUZIČKA SEKCIJA KST JE NAVEŽBALA SVIRKU, KOLEGE I KOLEGINICE SA ETF-A SU SE PREKO AUDICIJE UKLJUČILE U PROJEKT I – NARAVNO – OSVOJILI SMO PRVU NAGRADU. RASTURILI SMO SVU KONKURENCIJU UKLJUČUJUĆI I SARAJEVO, KOJE JE VODIO ČAK ZIJAH SOKOLOVIĆ (KOGA SU ZA TU PRILIKU PRIVREMENO UPISALI NA ETF…). POSLE JE TEATAR LEVO PROBAO DA POSTAVI SLOBODANKU NA REDOVNI BEOGRADSKI REPERTOAR ALI JE MIRA KARANOVIĆ – KOJA JE TREBALO DA GLUMI SLOBODANKU ODUSTALA ZBOG OBAVEZA NA FAKULTETU PA SE STVAR KONAČNO RASPALA.

Koji su Vaši budući književni planovi?

IMAM PLANOVA VIŠE NEGO VREMENA. RAČUNAM DA MOGU DA PIŠEM JOŠ – ZDRAVLJE BOŽE – JEDNO DESETAK.PETNAEST GODINA. SLEDEĆI ROMAN „CVET KAMILICE“ TREBA DA DORADIM, PREPRAVIM, PROVERIM I POPRAVIM DO LETA OVE GODINE – TO MI JE ŽELJA, PLAN, PRVI PRIORITET. PARALELNO, NIČIM IZAZVANO, SINE MI KATKAD PONEKA IDEJA I ISCURI NEKAKVA PRIČICA. NE TRAJE DUGO DA SE NAPIŠE INICIJALNIH PET-ŠEST STRANA ALI TRAJE BESKRAJNO DA SE ONE DOTERAJU DA BUDU DOBRA LITERATURA, DA NEKO HOĆE TO DA ČITA. E ONDA, STALNO MI ODVLAČI PAŽNJU IDEJA O NOVOM MJUZIKLU, SA ORIGINALNOM PRIČOM I MOJOM MUZIKOM. U TO SE NEKAKO PRIBOJAVAM I DA KRENEM OZBILJNO, JER ZNAM DA ĆE MI OTETI BAR GODINU ILI DVE RADA, NERVIRANJA, SUMNJE U SEBE, PREISPITIVANJA, PISANJA I BRISANJA (ŠTO REČI, ŠTO NOTA…). POSEBNO ME MUČI, PA STOGA JOŠ NIKAKO NE KREĆEM OZBILJNO U TAJ PODUHVAT – KO ĆE TO DA SLUŠA, DA GLEDA, KOGA ĆE DA INTERESUJE MOJ MJUZIKL, NA TEME IZ MOJIH ROMANA, MOJIH PRIČA – MOG ŽIVOTA. I NA KRAJU, NE NAJMANJE NEGO NAJVIŠE VAŽNO, MOJA PORODIČNA SAGA „KUĆA U PUŠKINOVOJ“  O MOJIM PRECIMA, MOJOJ PORODICI, O JUGOSLOVENSKOJ I SRPSKOJ BURŽOAZIJI IZMEĐU DVA RATA I U SOCIJALIZMU, O NADAMA I RAZOČARENJIMA, O LJUBAVIMA I TAJNAMA, O VERNOSTI, PREVARI, ZAVISTI I MAJČINSKOM PUTU U PAKAO KOJI JE POPLOČAN DOBRIM NAMERAMA… E, ZA TO ĆE DA MI TREBA NEKOLIKO GODINA, TONA SAMODISCIPLINE I DESET TONA DOBROG UREDNIKA KOJI ĆE DA ME DRŽI U ŠAHU, ILI KAO ONO MAGARE, DA ME VODI SA ŠARGAREPOM I SA ŠTAPOM.

Intervju vodila Marina Đenadić

Vaša

Kreativna radionica Balkan